Kad tvoju gdi lipos zamirih, sunačce

Kad tvoju gdi lipos zamirih, sunačce, postavih svu kripos da t' spovim, srdačce, da t' skažu sve tužbe u kojih ja hodim, želeći od družbe da se tve čas zgodim. Nu sliši čudnu stvar, gospoje od gospoj, da jošte ja nigdar ne imah srdce toj, a ovoj tvoje dil velike liposti prid kojom ljuven stril ne ima kriposti.