Istomu Jeronimu

Malo ti jošć vrime sa mnom biše stala Tvoja, Jeronime, pisanca pristala, Po koj mi dâ čuti da si zdrav životom, Ajme, kad oćuti drugi se glas potom, Tebe je da nitko porazil nemilo, A znat ne mogah tko, ni za koje dilo, Neg veljah: pri ti je sarcem tvard i gori Od ljute tej zmije kî ti zled satvori, Kî ruku na tebi kušati odluči U kojem, mnju, ne bi našal go