Misal se zabude

Misal se zabude, misleći u sebi, Kako se ne utrude me misli o tebi I kako ne ostavim nesrićan život ov Za da se izbavim žestokih uzdahov, I jezik moj i glas otkuda ima moć Klikovat svaki čas tve ime dan i noć, I lišce pribilo i kose pripivat, Zlatu, moja vilo, ke budu odsivat, I očiju tvojih prislatki on pozor, Očiju od kojih vazda je moj govor.